None
20 0 1 0

DOSTA SU VAS LAGALI I VARALI: Raskrinkani mitovi o zdravlju u koje svi slepo veruju!

Podeli
Zdravlje
Natalija Z.
Zdravlje
Jan 06, 2016

Svi smo hiljadu putu čuli da šećer izaziva hiperaktivnost, da je crni hleb zdraviji od belog, da gazirani sokovi izazivaju dijabetes i da preterano gledanje TV-a uništava vid... Međutim, da li ste se zapitali koliko je sve to zapravo tačno? Nastavite da čitate i saznajte!

1. Da li maslinovo ulje sprečava srčana oboljenja?

Da li maslinovo ulje sprečava srčana oboljenja?
Foto: ilyke.com
Kratak odgovor: da.

Maslinovo ulje je dobro za zdravlje zbog polifenola, antioksidanata koji smanjuju rizik od srčanih oboljenja i raka.

Međutim, da bi maslinovo ulje zaista bilo lekovito, morate da kupite sveže ulje visokog kvaliteta, koje sadrži visok nivo polifenola. Većina maslinovog ulja dostupnog u prodaji sadrži niski nivo polifenola zbog loše obrade maslina i nepravilnog skladištenja.

2. Da li su sirupi za kašalj delotvorni?

Da li su sirupi za kašalj delotvorni?
Foto: ilyke.com
Kratak odgovor: ne.

Lekari su se 2006. složili da većina sirupa za kašalj nije delotvorna. Ovi obojeni sirupi uglavnom sadrže premale doze kodeina i dekstrometorfana da bi bili efikasni.

Izgleda da su delotvorni samo sirupi koji sadrže starije antihistaminike.

3. Da li šećer izaziva hiperaktivnost?

Da li šećer izaziva hiperaktivnost?
Foto: ilyke.com
Kratak odgovor: ne.

Studija iz 1996. koja je objedinila rezultate 23 istraživanja zaključila je da šećer ne dovodi ni do kakvih "bihevioralnih i kognitivnih promena kod dece".

Prastari mit da se deca nemirno ponašaju kada pojedu veće količine slatkiša, kolača i drugih grickalica može se povezati sa vrstom situacija u kojima se ovakve đakonije obično služe. Na primer, deca su mnogo živahnija za vreme rođendana i praznika, kada su im slatkiši mnogo dostupniji.

4. Da li gazirani sokovi dovode do dijabetesa?

Da li gazirani sokovi dovode do dijabetesa?
Foto: ilyke.com
Kratak odgovor: da.

Velika studija Američkog medicinskog udruženja iz 2004. otkrila je da su žene koje su pile jedan ili više gaziranih sokova dnevno imale 83% veće šanse da dobiju dijabetes tipa 2 od onih koje su ih konzumirale samo jednom mesečno.

5. Da li vam je potrebna krema za sunčanje s faktorom većim od 30?

Da li vam je potrebna krema za sunčanje s faktorom većim od 30?
Foto: ilyke.com
Kratak odgovor: ne.

Kreme za sunčanje s faktorom zaštite 30 SPF blokiraju oko 97% ultraljubičastih zraka, dok one s faktorom preko 30 blokiraju između 97% i 98%.

Od jačine faktora mnogo je bitnije da koristite kremu s "širokim spektrom" zaštite (ona koja blokira i UVB i UVA zrake). Takođe je bitno da nanesete dovoljnu količinu kreme da bi ona delovala kako treba.

6. Da li monosodijum glutamat iz kineske hrane izaziva glavobolje?

Da li monosodijum glutamat iz kineske hrane izaziva glavobolje?
Foto: ilyke.com
Kratak odgovor: ne.

Revizija 40 kliničkih istraživanja objavljena 2006. ustanovila je da ranija istraživanja "ne dokazuju da postoji veza između konzumiranja monosodijum glutamata i simptoma kao što su glavobolje i napadi astme".

7. Da li orašasti plodovi goje?

Da li orašasti plodovi goje?
Foto: ilyke.com
Kratak odgovor: ne.

Oko 75% orašastih plodova čine masti. Međutim, ne znači da masti goje. Mnogo bitniji faktor jeste veličina porcije, a orašasti plodovi su puni zdravih masnoća koje brzo zasite. Takođe su odličan izvor proteina i vlakana.

Jedno istraživanje je čak otkrilo da bademi sadrže 20% manje kalorija nego što se ranije mislilo zato što se masnoće koje sadrže brzo izlučuju iz tela.

8. Da li je hodanje efikasno koliko i trčanje?

Da li je hodanje efikasno koliko i trčanje?
Foto: ilyke.com
Kratak odgovor: da.

Istraživanja su pokazala da je vreme vežbanja (tj. količina kalorija koje sagorite) važnije od intenziteta vežbanja. Trčanje jeste efikasniji oblik vežbanja, ali ne nužno i bolji.

Rezultati šestogodišnjeg istraživanja objavljeni aprila ove godine pokazali su da su hodanje srednjom brzinom i trčanje skoro podjednako efikasni ukoliko se utroši ista količina energije.

9. Da li su voćni sokovi zdravi koliko i voće?

Da li su voćni sokovi zdravi koliko i voće?
Foto: ilyke.com
Kratak odgovor: ne.

Zdravije je pojesti celu voćku nego popiti sveže ceđeni sok iste voćke. Kada se voće iscedi, odstranjuju se kora i veći deo pulpe i gube se brojni zdravi sastojci kao što su vlakna, kalcijum, vitamin C i drugi antioksidanti.

Na primer, čaša soka od pomorandže koja sadrži 69 kalorija ima 0,3 grama vlakana i 16 miligrama kalcijuma, dok pomorandža s istim brojem kalorija sadrži 3,1 grama vlakana i 60 miligrama kalcijuma.

10. Da li su svi crni hlebovi bolji od belih hlebova?

Da li su svi crni hlebovi bolji od belih hlebova?
Foto: ilyke.com
Kratak odgovor: ne.

Nisu svi crni hlebovi isti. Crni hlebovi napravljeni od celog zrna jesu zdraviliji od belog hleba, ali neki crni hlebovi su samo obojeni beli hleb.

11. Da li se možete razboleti u đakuziju?

Da li se možete razboleti u đakuziju?
Foto: ilyke.com
Kratak odgovor: da.

Đakuziji, pogotovo oni u spa centrima, teretanama i hotelima pravo su leglo bakterija. Voda u njima nije dovoljno topla da uništi bakterije, a prave je temperature za još brže razmnožavanje mikroba. Iako se u đakuzije stavlja hlor, ovo sredstvo za dezinfekciju se tu brže razlaže zbog toplote, nego u bazenima.

12. Da li kafa izaziva rak?

Da li kafa izaziva rak?
Foto: ilyke.com
Kratak odgovor: ne.

Istraživanje iz 80-ih je kafu dovelo u vezu s nastankom raka pankreasa, ali su preliminarni rezultati ovog istraživanja kasnije opovrgnuti.

Nedavne studije su pokazale da kafa može imati brojne pozitivne efekte na zdravlje – smanjuje rizik od dijabetesa tipa 2, Parkinsonove bolesti, raka jetre, pa čak i samoubistava.

13. Da li jaja podižu nivo holesterola?

Da li jaja podižu nivo holesterola?
Foto: ilyke.com
Kratak odgovor: ne.

Iako su žumanca bogata holesterolaom, istraživanja su pokazala da zasićene masti imaju mnogo veći uticaj na povećanje holesterola u krvi nego hrana koja sadrži holesterol.

14. Da li možete popiti previše vode?

Da li možete popiti previše vode?
Foto: ilyke.com
Kratak odgovor: da.

Izuzetno retko se dešava da neko umre od previše vode, ali moguće je. Sportistima se najčešće dešava da preteraju s vodom. Prevelika količina vode dovodi do rastvaranja natrijuma u krvi, što izaziva hiponatremiju. Simptomi hiponatremije uključuju mučninu i pometenost, a u ekstremnim slučajevima mogu dovesti do epileptičnih napada i smrti.

Da biste ovo izbegli, pijte tečnosti s elektrolitima kada intenzivno vežbate.

15. Da li jogurt pomaže s digestivnim problemima?

Da li jogurt pomaže s digestivnim problemima?
Foto: ilyke.com
Kratak odgovor: da.

Digestivni trakt je pun mikroorganizama, od kojih su neki dobri, a neki loši. Jogurt sadrži dobre bakterije, koje se uopšteno nazivaju probiotici i pomažu u održavanju balansa. Probiotici pomažu s brojnim gastrointestinalnim problemima, uključujući zatvor i dijareju.

16. Da li paste za izbeljivanje zuba izbeljuju zube bolje od običnih pasti?

Da li paste za izbeljivanje zuba izbeljuju zube bolje od običnih pasti?
Foto: ilyke.com
Kratak odgovor: ne.

Paste za izbeljivanje obično sadrže perokside i druga jaka abrazivna sredstva koja čine da zubi izgledaju belje time što uklanjaju mrlje. Za razliku od traka i gelova za izbeljivanje koji sadrže izbeljivače, ove paste zapravo ne menjaju boju zuba.

17. Da li je bezbedno u mikrotalasnu stavljati hranu u plastičnim posudama?

Da li je bezbedno u mikrotalasnu stavljati hranu u plastičnim posudama?
Foto: ilyke.com
Kratak odgovor: da.

Međutim, na plastičnoj posudi trebalo bi da piše da je bezbedna za mikrotalasnu. Ovo znači da je posuda testirana i da hemikalije od kojih je plastika napravljena neće procureti u hranu za vreme zagrevanja u mikrotalasnoj. Ako hemikalije procure u hranu, njihova količina je zanemarljiva i ne ugrožava zdravlje.

Plastične kese za kupovinu, kao i većina plastičnih ambalaža za margarin, jogurt i krem sir nisu bezbedne za grejanje u mikrotalasnoj.

18. Da li glednje TV-a može da vam pokvari vid?

Da li glednje TV-a može da vam pokvari vid?
Foto: ilyke.com
Kratak odgovor: ne.

Ovaj zastareli mit je potpuno netačan. Televizori su pre 50-ih emitovali radijaciju koja je mogla da poveća rizik za probleme s vidom nakon preteranog gledanja. Moderni TV aparati imaju zaštitu koja blokira ovo štetno zračenje.

19. Da li je crno vino zdravije od belog?

Da li je crno vino zdravije od belog?
Foto: ilyke.com
Kratak odgovor: da.

Crno vino sadrži mnogo više resveratrola, antioksidanta koji se nalazi u kori zrna grožđa i pomaže u borbi s bolestima koje se dovode u vezu sa starenjem.

20. Da li je flaširana voda bolja od vode iz slavine?

Da li je flaširana voda bolja od vode iz slavine?
Foto: ilyke.com
Kratak odgovor: ne.

Nedavna studija Univerziteta Glazgov otkrila je da je veća verovatnoća da će flaširana voda biti kontaminirana nego voda iz slavine. Flaširana i voda iz slavine obično dolaze iz istih izvora – izdana, prirodnih izvora i jezera. Dok se voda iz vodovoda testira na kontaminante svakog dana, proizvođači flaširane vode su u obavezi da svoju vodu testiraju na samo određene kontaminante, i to samo na nedeljnom, mesečnom ili čak godišnjem nivou.
Image source: ilyke.com
Klikni
Podeli Podeli na Facebook-u
0
Podeli
Podeli
Ne propustite
Inicijalizacija u toku...
Ostavi komentar (0)
Popularno
Rezultati pretrage
Uloguj se
Ili
Email
Lozinka
Zaboravili ste lozinku?
Email