None
10 0 1 0

Naježićete se kada vidite kroz kakav pakao su prolazili francuski zatvorenici na Đavoljem ostrvu

Podeli
Svet
Milena J.
Svet
Jan 29, 2016

Na obali Francuske Gvajane, nalazi se kolonija pod imenom Kajen. Tokom 19. i 20. veka ona je bila mesto gde su deportovani francuski politički neistomišljenici i kriminalci.

Foto: imgur.com
Locirana na obali Francuske Gvajane, na severnoj obali Atlantika u Južnoj Americi, Kajen je bila jedna od najozloglašenijih kolonija u istoriji. Tokom većine 19. i 20. veka bila je francusko smetlište za neke od njehih najokorelijih kriminalaca.

Najgori od svih zatvora je poznat kao Đavolje ostrvo.

Foto: imgur.com
Francuska je pokušala da kolonizuje Francusku Gvajanu 1763. godine, ali je strahovito podbacila. Od 12.000 doseljinika, koliko su poslali, 75% njih je umrlo tokom prve godine.

Foto: imgur.com
Godine 1852. Napoleon Treći je podigao uporište na ostrvima nedaleko od Francuske Gvajane kao kaznene kolonije za kriminalce koji su počinili lakše zločine. Glavni deo kolonije je bio radnički kamp koji se graničio sa Holandskom Gvajanom.

Foto: imgur.com
Djavolje Ostrvo će uskoro postati poznato po svojoj okrutnosti i brutalnosti.

Tropske bolesti su divljale i jedan-na-jedan nasilje nad zatvorenicima je bilo uobičajeno. Kaznena kolonija je nazvana "Suva Giljotina" zbog veikog broja smrti usled gladi, tropskih bolesti, i ekstremno teških uslova za rad. Sanitarni sistemi su bili primitivni i ograničeni, u najbolju ruku, što je takođe dovelo do toga da bolesti mnogo brže napreduju. Jedini način za spas je bio čamcem, i samo je nekolicina uspela da se spase.

Većina zatvorenika koja je poslata na Đavole ostrvo je umrla - od njih 80.000 većina je izgubila život, čak 50.000 njih.

Foto: imgur.com
Većina zatvorenika je cepala drva ili pravila puteve. Svi koji nisu ispunili dnevnu kvotu, nisu dobijali hranu.

Foto: imgur.com
Mnogi zatvorenici koji su umrli su jednostavno bačeni u more, umesto da imaju propisnu sahranu.

Foto: commons.wikimedia.org
Jedan od najpoznatijih zatvorenika koji je kročio na Đavolje ostrvo je Alfred Drajfus, francuski oficir koji je greškom optužen za izdaju.

Stigao je u aprilu 1895. godine, a otišao u junu 1899. Većinu od te četiri godine, koliko je bio na ostrvu, proveo je u samici. Pisao je dnevnik i poslao oko 1.000 pisama. Drajfus je jedan od nekolicine srećnika koji su uspeli da se izvuku sa ostrva.

Foto: imgur.com
Tokom Prvog svetskog rata, špijuni i dezerteri su činili većinu onih koji su poslati na Đavolje ostrvo, od kojih mnogi nisu bili francuzi.

Foto: imgur.com
Kada ja dnevnik pod imenom "Suva Giljotina", bivšeg francuskog zatvorenika Renea Belbenua izdat 1938. godine, pokrenuo je lavinu besa kod francuske javnosti zbog nepravdi počinjenih u ovoj kaznenoj koloniji.

17. juna 1938. godine, zabranjeno je deportovanje kriminalaca na ovo ostrvo. Jedan po jedan, zatvori su zatvarani, ali je početak Drugog svetskog rata prekinuo završna zatvaranja. Do 1953. godine, dok nisu svi zatvorenici pušteni, nije se ni Đavolje ostvro zatvorilo.

Foto: imgur.com
Godine 1965. Francuska je uredila delove ostrva za potrebe svemirskog programa. Sada je sve puno svemirskih raketa umesto umirućih zatvorenika.

Mnoge od starih baraka su zatvorene, restaurirane i pretvorene u istorijske objekte. Skoro 50.000 turista poseti ostrvo svake godine.
Image source: allday.com
Klikni
Podeli Podeli na Facebook-u
0
Podeli
Podeli
Ne propustite
Inicijalizacija u toku...
Ostavi komentar (0)
Popularno
Rezultati pretrage
Uloguj se
Ili
Email
Lozinka
Zaboravili ste lozinku?
Email