None
11 0 1 0

11 stvari koje verovatno niste znali o drevnom Egiptu (broj #9 će vas slatko nasmejati)

Podeli
Istorija
Sanja O.
Istorija
Jan 14, 2016

Drevni Egipat je preko 3000 godina bio jedna od najnaprednijih civilizacija i iznedrio je kulturu koja je bila toliko bogata da je njeno proučavanje postalo izdvojeno polje mnogih društvenih nauka.

Iako su staroegipatska umetnost, arhitektura i metode sahranjivanja nepresušni predmet fascinacije ljudi širom sveta, i dalje postoji mnogo toga što verovatno ne znate o ovim slavnim graditeljima piramida. Od najranijeg dokumentovanog mirovnog sporazuma do društvenih igara, saznajte 11 iznenađujućih činjenica o Dragulju s Nila!

1. Kleopatra nije bila Egipćanka

Kleopatra nije bila Egipćanka
Foto: history.com
Kleopatra VII je uz Tutankamona ličnost koja se najviše povezuje s drevnim Egiptom. Međutim, iako je rođena u Aleksandriji, Kleopatra je zapravo pripadala dugoj lozi grčkih Makedonaca koji su bili potomci Ptolomeja I, jednog od najvažnijih namesnika Aleksandra Makedonskog.

Ptolomejska dinastija vladala je Egiptom od 323. to 30. godine p. n. e. i većina vladara ove dinastije ostala je orjentisana ka grčkoj kulturu i senzibilitetu. Kleopatra je bila slavna po tome što je bila jedan od prvih pripadnika ove dinastije koji su govorili egipatski.

2. Jedan od najranije zabeleženih mirovnih sporazuma potiče iz Egipta

Jedan od najranije zabeleženih mirovnih sporazuma potiče iz Egipta
Foto: history.com
Egipćani su se preko dva veka borili protiv Hetitskog carstva oko kontrole nad teritorijom koja pripada današnjoj Siriji. Međutim, kada su i Egipćane i Hetite počeli da ugrožavaju drugi narodi, Ramzes II i hetitski vladar Hatusili III potpisali su čuveni mirovni sporazum koji je okončao sukob i uspostavio dekret o uzajamnoj pomoći u slučaju napada od treće strane.

Kopija ovog sporazuma danas se nalazi iznad ulaza u zgradu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija u Njujorku.

3. Egipćani su voleli društvene igre

Egipćani su voleli društvene igre
Foto: history.com
Nakon napornog radnog dana na Nilu, Egipćani su se opuštali igrajući društvene igre, od kojih je najpopularnija bila igra "Senet", koja datira čak iz 3500. godine p. n. e. Igrala se na velikoj tabli s 30 obojenih polja, a svaki igrač bi pomerao svoje figurice u zavisnosti od obrtanja kockica ili bacanja štapova.

Na slikama je kraljica Nefertiti prikazivana kako igra ovu igru, a faraoni kao što je Tutankamon su čak sahranjivani zajedno s tablama za ovakve društvene igre.

4. Egipćanke su uživale u širokom spektru prava i slobode

Egipćanke su uživale u širokom spektru prava i slobode
Foto: history.com
Iako su se javno možda smatrale inferiornim u odnosu na muškarce, Egipćanke su uživale u velikom stepenu pravne i finansijske nezavisnosti. Mogle su da kupuju i prodaju nekretnine, da budu u poroti, pišu testamente, pa čak i pravne ugovore. Obično nisu radile van kuće, ali one koje jesu bile su plaćene koliko i muškarci za isti posao.

Za razliku od drevnih Grkinja, koje su praktično bile u vlasništvu svojih muževa, Egipćanke su imale pravo da se razvedu i preudaju. Čak su se potpisivali predbračni ugovori.

5. Egipatski radnici su organizovali štrajkove

Egipatski radnici su organizovali štrajkove
Foto: history.com
Iako su faraone smatrali bogovima, stari Egipćani se nisu plašili da protestuju da bi dobili bolje uslove rada. Najčuveniji primer potiče iz 12. veka p. n. e. za vreme vladavine Ramzesa III.

Kada radnici koji su gradili kraljevsku grobnicu nisu dobili uobičajenu isplatu u žitu, organizovali su jedan od prvih štrajkova u istoriji, koji je dobio formu mirnog protesta i na kraju bio vrlo uspešan.

6. Egipatski faraoni su često bili gojazni

Egipatski faraoni su često bili gojazni
Foto: history.com
Egipatska umetnost faraone prikazuje kao atletski građene i vitke, ali to je retko kad bio slučaj. Staroegipatska ishrana sastojala se od piva, vina, hleba i meda i sadržala je velike količine šećera, a ispitivanja mumija pokazala su da su mnogi egipatski vladari bili gojazni i da su čak bolovali od dijabetesa.

Najbolji primer za ovo je verovatno kraljica Hatšepsut koja je živela u 15 veku p. n. e. Iako je na sarkofagu prikazana kao vitka i atletski građena, istoričari smatraju da je zapravo bila morbidno gojazna i proćelava.

7. Piramide nisu izgradili robovi

Piramide nisu izgradili robovi
Foto: history.com
Život ljudi koji su radili na izgradnji piramida svakako nije bio lak (skeleti radnika pokazuju da su bolovali od artritisa i drugih oboljenja), ali dokazi upućuju na to da piramide nisu sagradili robovi, već plaćeni radnici koji su mogli da se pohvale svojom veštinom.

Za ideju da su piramide gradili robovi uz udaranje biča zaslužan je grčki istoričar Herodot iz 5. veka p. n. e. ali većina istoričara danas smatra da je to mit. Iako drevni Egipćani jesu imali robove, uglavnom su ih koristili za rad u polju ili kao kućne sluge.

8. Moguće je da je Tutankamona ubio nilski konj

Moguće je da je Tutankamona ubio nilski konj
Foto: history.com
Iznenađujuće malo toga se zna o životu dečaka faraona Tutankamona, ali neki istoričari veruju da znaju kako je umro. Rendgenski snimci njegovog tela pokazuju da je balzamovan bez srca i grudnog koša. Ovo drastično odstupanje od egipatske prakse sahranjivanja sugeriše da je verovatno umro od užasne povrede.

Brojni egiptolozi misle da je najverovatniji uzrok njegove smrti ujed nilskog konja. Dokazi ukazuju na to da su Egipćani lovili ove životinje iz zabave, a statue pronađene u Tutankamonovoj grobnici prikazuju ga kako baca harpun na nilskog konja.

9. Pripadnici oba pola su se šminkali

Pripadnici oba pola su se šminkali
Foto: history.com
I muškarci i žene korostili su obilne količine šminke, za koju su verovali da im pruža zaštitu bogova Horusa i Ra. Ova šminka pravila se mlevenjem ruda kao što su malahit i galica, a onda se nanosila oko očiju pomagalima od drveta, kostiju ili slonovače. Žene su takođe mazale obraze crvenom bojom i bojile šake i nokte kanom, a pripadnici oba pola stavljali su parfeme napravljene od ulja, izmirne i cimeta.

Verovali su da šminka ima magična isceliteljska svojstva i u tome nisu u potpunosti grešili – istraživanja su pokazala da je ova kozmetika na bazi olova pomagala u sprečavanju nastanka očnih infekcija.

10. Neki od egipatskih lekara bili su specijalizovani za određene oblasti

Neki od egipatskih lekara bili su specijalizovani za određene oblasti
Foto: history.com
Drevni lekari su obično bili opšte prakse, ali dokazi pokazuju da su se egipatski lekari ponekad fokusirali na lečenje samo jednog dela tela. Ovaj rani oblik medicinske specijalizacije prvi je zabeležio putujući istoričar Herodot 450. godine p. n. e.

Ovi specijalisti su čak imali i posebna imena – na primer, stomatolozi su bili poznati kao "lekari za zube".

11. Egipćani su držali mnoge životinje kao kućne ljubimce

Egipćani su držali mnoge životinje kao kućne ljubimce
Foto: history.com
Egipćani su na životinje gledali kao na inkarnacije svojih bogova i bili su jedna od prvih civilizacija koja je imala kućne ljubimce. Najviše su voleli mačke, koje su se dovodile u vezu s boginjom Bastet, ali su takođe bili naklonjeni sokolima, ibisima, psima, lavovima i babunima.

Mnoge od ovih životinja imale su posebno mesto u egipatskim domovima i često su mumificirane i sahranjivane sa svojim vlasnicima. Druge životinje su se dresirale da budu pomoć – na primer, policajcima su u patrolama pomagali psi, pa čak i dresirani majmuni.
Image source: history.com
Klikni
Podeli Podeli na Facebook-u
0
Podeli
Podeli
Ne propustite
Inicijalizacija u toku...
Ostavi komentar (0)
Popularno
Rezultati pretrage
Uloguj se
Ili
Email
Lozinka
Zaboravili ste lozinku?
Email