None
5 0 1 0

4 brutalna medicinska eksperimenta koji će vas rasplakati

Podeli
Društvo
Jasmina G.
Društvo
Aug 07, 2017

Bez eksperimentisanja nema napretka, ali kada govorimo o medicinskim eksperimentima, određena pravila i etički kodeksi moraju se poštovati. Ipak, nije uvek tako. Najozloglašeniji medicinski eksperimenti su se dešavali u zatvorima, pod sumnjivim okolnostima i daleko od očiju javnosti. Koliko god znanja koja smo stekli na taj način bila korisna, ipak se moramo zapitati da li ljudski život ipak ima cenu.

1. "Čikaški zatvorenik", studija o malariji (40-ih godina)

"Čikaški zatvorenik", studija o malariji (40-ih godina)
Foto: weirdworm.com
Dok su se savezničke trupe borile na Pacifiku u Drugom svetskom ratu, malarija i druge tropske bolesti postajale su rastući problem. Da bi testirali nove i moguće bolje lekove protiva malarije, naučnici su odlučili da koriste zatvorenike kao pokusne kuniće. Sjedinjene Države imaju istoriju tajnog medicinskog eksperimentisanja i pre i posle studije o malariji, a ljudi koji su bili deo tih istraživanja, znali su vrlo malo ili ništa o tome šta se dešava. Za ovu studiju pak zatvorenici su se dobrovoljno javili. Deset zaraženih komaraca je ugrizlo više od 400 muškaraca, a onda su podvrgnuti različitim tretmanima. Tokom Nirnberškom procesa 1946. godine, advokati odbrane su tvrdili da se ova studija ne razlikuje od onoga što su nacisti radili zatvorenicima u koncentracionim logorima. Iako niko od zatvorenika nije imao ništa od toga - postoji ogromna razlika između "davanja saglasnosti" i "prisilnog eksperimentisanja", ipak je došlo do usvajanja Nirnberškog zakona, sa pravilima o medicinskom eksperimentisanju koja zahtevaju inforimisanost ispitanika i njihovu saglasnost.

2. Sudija o koleri u zatvoru "Bilibid" (1906. godine)

Sudija o koleri u zatvoru "Bilibid" (1906. godine)
Foto: weirdworm.com
Hajde da se vratimo malo unazad i čujemo priču o egzotičnoj Španij. Doktor Ričard Pirson Strong, stacioniran na Filipinima, proučavao je vakcine protiv nekoliko različitih bolesti, među kojima su bile kuga i kolera. Iako možda lud (ili neverovatno hrabar jer je eksperimentisao i na sebi najmanje jednom, koliko znamo), ne možemo reći da je bio i glup, jer je diplomirao na Harvardu. Kada je došlo vreme za istraživanje o koleri, on je rešio da nasumično zarazi zatvorenike. 1906. godina nije bila poznata po medicinskoj etici, kao što sigurno znate. Dvadeset četiri zatvorenika je nesvesno zaraženo kolerom. Svi su se razboleli, a trinaest je preminulo. Inspekcija je otkrila da su se spore kuge nekako raširile do vakcina, pretvarajući ih u smrtonosne injekcije. U oluji koja je usledila, zaključeno je da Strong nije čuvao kulture pod ključem, a da da je lekar koji je bio u poseti, očigledno ne tako nadaren kao Strong, pomešao to dvoje, a onda nestao u noći. Strong je proglašen nemarnim jer nije koristio katance i izvukao se bez ikakve kazne zbog slučajnog ubijanja trinaest muškaraca.

3. Incident u zatvoru Holmsberg (1951. godine)

Incident u zatvoru Holmsberg (1951. godine)
Foto: weirdworm.com
Zasluge za tretinoin, lek protiv akni, idu dermatologu Albertu Kligmanu. Ipak, ako vam je poznato njegovo ime, razlog za to nije nimalo prijatan. Zatvor Holmsberg u Pensilvaniji, pozvao je Kligmana da na zatvorenicima dobrovoljcima proučava različite tretmane za atletsko stopalo. Kligman je kasnije opisao svoju prvu posetu danas zloglasnim citatom: "Sve što sam video ispred sebe bili su hektari kože." Uopšte ne zvuči kao nešto što bi rekao serijski ubica. Iako su njegove namere u početku bile plemenite, vrlo brzo je izgubio moralni kopas. Kako bi sebe učinio legitimnijim u odnosu na one "užasno korumpirane", on je dobrovoljcima nudio novčanu nadoknadu, ali su mere predostrožnosti bile na drugom mestu. Mnogi eksperimenti su uključivali izloženost patogenima i gljivicama, koje su u kombinaciji sa strašnim uslovima u zatvoru, vodile širenju atletskog stopala, herpesa i stafilokoka. Ali, hej, svaka čast Kligmanu za lek protiv akni.

4. Studija o hepatitisu u Viloubruku (1958. godine)

Studija o hepatitisu u Viloubruku (1958. godine)
Foto: weirdworm.com
1958. godine, u medicinskoj zajednici je bilo ustanovljeno da ne možete jednostavno eksperimentisati na nekom bez njegovog svesnog pristanka i saznanja o mogućim posledicama. Naravno, svi su se držali ovih smernica. A onda se dogodio Viloubruk. Škola u Vilobruku je bila državna ustanova za mentalno hendikepiranu decu. U školi je bilo i mnogo napuštene dece od strane roditelja ili drugih ustanova, čineći je na neki način čudnim sirotištem. Dva medicinska istraživača zarazila su savršeno zdravu decu virusom koji uzrokuje hepatitis. Onda su svu decu tretirali eksperimentalnim lekovima i proučavali efekte. Ovo je trajalo do 70-ih godina, što znači da su ranjiva deca svesno podvrgavana zarazi ozbiljnom bolešću najmanje jednu deceniju. Razmislite o tome na trenutak. To je bila samo jedna od užasnih stvari koje su se dešavale u školi. Kada su vlasti saznale o nehigijenskim uslovima, nelečenju i zlostavljanju dece kojih je bilo više od 1000, zatvorile su školu 1987. godine.

5. Incident u zatvoru Holmsberg (ponovo)

Incident u zatvoru Holmsberg (ponovo)
Foto: iranbanou.com
Vraćamo se u Pensilvaniju da zaokružimo najveće uspehe Alberta Kligmana. Ako ste pomislili ranije da je on čovek sumnjivog morala, sedite i dopustite nam da vam otklonimo svaku sumnju. Dok je sprovodio svoje dermatološke studije, Kligman je dobijao novac od farmaceutskih kompanija da eksperimentiše sa čim god želi. Pa hajde da popričamo o kompaniji "Dow Chemicals", proizvođaču Agenta orandža. Ova kopanija je platila Kligmanu 10.000 dolara da ubrizga zatvorenicima dioksin, glavni sastojak Agenta orandža, da bi videli kakve negativne efekte ima po zdravlje. Sami radnici u kompaniji su dobili hlorakne nakon rukovanja dioksinom, pa je kompanija prirodno želela da zna da li se radi o slučajnosti ili stvarnim efektima. Kligman je uradio ono za šta je bio plaćen, koristeći istu dozu kojoj su su radnici bili izloženi, osim na desetoro zatvorenika, koji su dobili 400 puta jaču dozu! Efekti su, naravno, bili katastrofalni. Šta je sa Kligmanom? Ako držite dah čekajući pravdu, ugušićete se. Umro je 2010. godine bez ikakve kazne. Uprava za hranu i lekove je zabranila rezultate njegovih studija, ali samo na kratko vreme.
Klikni
Podeli Podeli na Facebook-u
0
Podeli
Podeli
Ne propustite
Inicijalizacija u toku...
Ostavi komentar (0)
Popularno
Rezultati pretrage
Uloguj se
Ili
Email
Lozinka
Zaboravili ste lozinku?
Email