None
14 0 1 0

SVAKO ZASLUŽUJE DRUGU ŠANSU: Ono što je ovaj svirepi ubica uradio za autističnog dečaka će vas potresti do suza!

Podeli
Društvo
Milos R.
Društvo
Nov 18, 2015

Zakari Taker je tek krenuo u školu kad je od lekara dobio dijagnozu koja je objasnila njegovo čudno ponašanje. Dečak je imao Aspergerov sindrom, jedan od oblika autizma. Njegovo stanje se vidno pogoršavalo.

Zekov autizam nije uticao samo na njegov socijalni razvoj, već je izazivao i užasne napade panike. Zek nije mogao da spava i često je neutešno plakao. Bilo je teško smiriti ga jer nije dozvoljavao da mu iko priđe kad ima napade panike.

Njegovi roditelji, Artur i Suzi, bili su toliko očajni da su bili spremni da probaju bilo šta. Suzi je na internetu naišla na ime Krisa Vouta. Specijalnost ovog dresera pasa bili su psi za decu s autizmom. Međutim, postojao je jedan problem.

Kris Vout je bio u zatvoru od 1988. jer je osuđen za saučesništvo u ubistvu i učestvovao je u programu rehabilitacije pasa iz azila za životinje.

Kris se potpuno pronašao u ovom programu; posebno se zainteresovao za temu ranog autizma i pročitao sve što je moglo da se nađe na tu temu.

Do tog trenutka psi se nisu koristili kao pomoć za ljude s autizmom. U zatvoru su se psi dresirali za pomoć slepima i gluvima, ali Kris je uspeo da razvije poseban program.

Devetogodišnjem Zeku je ideja da se sastane s ubicom u zatvoru bila prestrašna, ali već nakon prvog susreta osetio je koliko je stvorenjce s braon krznom i odanim očima dobro za njega.

Kris je dresirao četvoronožnog Klajda da reaguje čim oseti nadolazeći napad panike kod dečaka. Ako bi Zekovo srce počelo ubrzano da kuca, što je bio signal nadolazećeg napada panike, Klajd bi mu skretao pažnju na nešto drugo pre nego što mu se stanje pogorša.

Zek je nekoliko puta posećivao Krisa u zatvoru da bi vežbao interakciju sa psom.

"Moji napadi panike smanjili su se za bar 70% i sada sam dovoljno smiren da mogu da se sprijateljim s decom u školi, što nisam mogao da uradim mnogo dugo.", kaže Zek.

Porodica redovno posećuje zatvorenika iz zahvalnosti. Prilikom ovih poseta Zek radi nešto što ga porodica godinama nije videla da radi – on grli svog spasioca.

Kris se rasplakao kada je saznao koliki je napredak Zek ostvario zahvaljujući psu. Krisu je teško da priča o svom zločinu čak i nakon 21 godinu. On i njegov prijatelj su upali u užasnu svađu s jednim čovekom i situacija se otrgla kontroli. "Bio sam prevelika kukavica da bih uradio pravu stvar.", kaže Kris kroz suze. Ovaj program mu je dao priliku da se iskupi za zločin koji je počinio.

Što se Zeka tiče, ovaj program mu je dao Klajda i priliku da započne novi život.

Zek napokon može normalno da spava i da stekne prijatelje. Ranije se zamalo prebacio u drugu školu, a sada ide na dodatnu nastavu! I to sve zahvaljujući osuđivanom ubici.

Ovakvo neočekivano pokajanje i pomoć od osuđenika neverovatno su dirljivi. Svako zaslužuje drugu šansu!
Klikni
Podeli Podeli na Facebook-u
0
Podeli
Podeli
Ne propustite
Inicijalizacija u toku...
Ostavi komentar (0)
Popularno
Rezultati pretrage
Uloguj se
Ili
Email
Lozinka
Zaboravili ste lozinku?
Email