None

NE PONAVLJAJTE ISTE GREŠKE: Ne vraćajte se muškarcu koji vas je povredio i razočarao

Podeli
Društvo
Dragana P.
Društvo
Nov 09, 2015

Zbog čega se žene uporno vraćaju istom muškarcu iako znaju da ponavljaju istu grešku? Pogledajte kako da prestanete da opraštate muškarcu koji vas je toliko puta povredio!

Pre nekoliko dana nazvala me moja baš draga prijateljica Ivana i kroz suze jedva promucala: „Ostavio me!“ Opet isto, pomislila sam pre nego što je i ona sama to izgovorila. Kasnije tog istog dana, dok sam je grlila i brisala joj suze, govorila mi je sve ono što sam već ionako dobro znala. „Sve je bilo super. Kliknuli smo na prvu, što smo se bolje upoznavali, sve smo se više sviđali jedno drugome... Imamo identičan (pomereni) smisao za humor, slične stavove o životu... On je bolesno zgodan, a isto to on misli za mene. Seks nam je bio savršen. Ma, sve je bilo savršeno dok nisam čula onu dobro poznatu rečenicu: ,Neću obaveze, želim vezu bez veze’.“ (Ja bih rekla „bez veze“.)

Ovo nije prvi put (ali se nadam da je poslednji) da vodimo ovakav razgovor. Isto smo prošle već pet puta u poslednjih nekoliko godina, ali s jednom razlikom - Ivana je ovaj put rezolutno zaključila da je očigledno problem u njoj jer joj svaka potencijalna veza završi ovako. Svaki put ista priča.

Složila sam se sa njom, ali ne na način na koji je ona mislila pa sam pokušala da joj to i objasnim. Očigledno je problem u njoj, ali ja, kao donekle objektivni posmatrač, problem gledam iz potpuno drugačije perspektive. Na prvi pogled svi njeni frajeri bili su potpuno različiti - jedan je bio mlađi, drugi dosta stariji, Vlada je bio njeno godište, Siniša ćelav, Marko je imao dugu kosu... Ali dve stvari su svima bile zajedničke - svi su imali vrlo sličan sistem vrednosti (tradicionalni porodični tipovi, nematerijalisti...) i imali su vezu sa strane za koju su tvrdili da im „ništa ne znači“ i da im je Ivana na prvom mestu (iako ni sa njom nisu hteli ozbiljnu vezu), što je ona tolerisala jer je jednostavno takva - dobra i naivna, što su oni odmah nanjušili i obilato iskorišćavali.

Roba s greškom

Da se razumemo, Ivana je zgodna, visokoobrazovana devojka u najboljim (ranim tridesetim) godinama, ima dobar posao, odličnu platu, duhovita je, plemenita... Prava Cosmo devojka. Uprkos svim svojim vrlinama, ona sebe vidi kao „robu s greškom“, smatra da je problem u njoj i misli da mora da se promeni. Ponovo sam joj objasnila da se slažem sa poslednje dve teze iz prethodne rečenice, ali ponavljam - ne onako kako ona to misli. Problem je u njoj jer ne vidi da nesvesno stalno ponavlja isti obrazac ponašanja i traži (i vrlo uspešno pronalazi) svaki put ponovo isti pogrešan tip frajera koji nije dostojan da ljubi pod kojim ona hoda, a kamoli da bude deo njenog života, iako već unapred zna kako će se ta priča (nesrećno) završiti.

I da, svakako mora da se promeni, ali ne onako kako ona misli (da potamni kosu, počne da nosi kratke suknje u kojima se oseća nelagodno, pretvori se u namigušu koja koketira sa svakim ko joj se nađe na putu iako joj to nimalo ne stoji) jer smatra da je to ono što joj nedostaje i da će je zbog toga frajeri više voleti. Mora da se promeni tako da se jednom zauvek osvesti ko je i koliko vredi pa da se u skladu sa tim i ponaša, a onda prestane da „traži“ oštećenu robu za koju misli da može da se popravi i promeni i pretvori u savršeno modifikovanog muškarca koji će po svemu odgovarati njenoj imaginarnoj savršenoj faci.

Druga strana priče

Kada sam sve to pokušala da joj objasnim, ona je samo odmahivala glavom i celu situaciju opravdavala na sve moguće načine sve dok joj, najblaže što sam mogla, nisam rekla: „Poznajem te ceo život, volim te i stalo mi je do tebe pa sebi dajem za pravo da ti kažem da oduvek tragaš za idealizovanim tipom svog oca koji te, za razliku od onog biološkog, neće napustiti.“

Iako vam je pozivanja na Frojda, Junga, Froma i celu školu psihoanalize već pomalo, verujem, dosta, neke su njihove osnovne postavke, kao što je ova, utemeljene. Činjenica je da u svakoj od nas još čuči mala tatina devojčica koja u svome ocu vidi prototip savršenog muškarca, gotovo superheroja kojeg kasnije tokom života traži u svakom muškarcu, na ovaj ili onaj način, što i ne mora da bude loše. Ako tragamo za savršenim muškarcem koji po svim parametrima to i jeste, to možda može biti uzaludno, ali ne i (samo)destruktivno. Loše je kada je prototip kome se vraćamo klasični (i, razumemo, s jedne strane neodoljiv, ali to je sasvim druga tema) bad boy. Postaje loše u ovako radikalnim slučajevima kada na svoje partnere projektujemo vrline koje oni nemaju, a mi smo spremne da zažmurimo na oba oka, guramo glavu u pesak poput najgoreg noja dok same sebe uveravamo da je sve to istina, do momenta kada nas kruta realnost ne prizemlji tako da udarimo glavom u pod.

Pritisnite delete

Kao što u svakoj od nas čuči tatina maza, u nama isto tako negde prikrivena čuči i žena koja je uverena da je baš ona ta koja će konačno ukrotiti ovog serijskog lažova i žigola. Štaviše, čak smo spremne i da same sebe lažemo i da to radimo zbog njega, da smo mu mi jedina šansa, da on svojim nezrelim ponašanjem u stvari od nas traži pomoć i da će nam jednog dana biti zahvalan na tome, iako je prava istina kako same sebi želimo da dokažemo da smo bolje od svih prethodnih. U tome leži potencijalna opasnost da prema svom dečku počnemo da se ponašamo kao majka, a ne žena, što ionako lošu situaciju može samo dodatno da pogorša.

Primera za to ima bezbroj. Čak i ako sami niste taj tip, u ovoj priči sigurno možete da prepoznate mnoge devojke koje poznajete. Ni poznati nisu pelcovani od ovog sindroma, a jedan od možda najpoznatijih primera takvog (devijantnog) ponašanja jeste Kejt Mos, jedna od najlepših žena sveta, čija se istorija ljubavnih promašaja ponavljala prema istom obrascu (pokušaj ostvarenja normalne veze s neprilagođenim buntovnicima koji zaziru od društvenih stereotipa i normi) sve dok je pretposlednji u nizu nije za dlaku povukao sa sobom na dno. Njena veza s Pitom Doertijem punila je stranice tabloida sve dok na naslovnici Daily Mirrora nije osvanula njena fotografija sa zajedničke kokainske orgije na kojoj manekenka ušmrkava beli prah.

Odmah i sada!

Kejt Mos nismo odabrali slučajno. Ona je radikalni primer onoga što može da se dogodi ako jednom upadnemo u taj začarani lavirint, pa ne možemo da pronađemo spasonosnu Arijadninu nit i izlaz iz njega, ali i primer kako nekada moramo da dotaknemo dno kako bismo se najzad trgnule i jednom zauvek rekle: „Sad je dosta!“ Što je ona i učinila - prestala je da se maćehinski ponaša prema svom infantilnom dečkiću, prekinuvši svaki kontakt s njim, ostavivši ga u prošlosti (gde mu je i mesto) i pronašla frajera kakvog zaslužuje i s kojim je ubrzo završila u braku.

Iz njene priče možemo puno toga da naučimo. Ne dopustite da i sami padnete na dno kako biste došle pameti. Delujte odmah i sada, a kada na sledećem dejtu posle nekoliko minuta razgovora sa nekim frajerom pomislite: „Sve ovo mi izgleda poznato“, znaćete da ste na najboljem putu da mu ovaj put konačno, umesto „Do viđenja“, kažete: „Zbogom!“
Znakovi koji pokazuju da i sami patite od ovog sindroma
Svaki put kada negde u društvu upoznate novog dečka koji vam se svidi, prvi komentar vaših prijateljica je: „Oh, ne, još jedan...“

Kad sa drugaricama pričate o svojim ljubavnim jadima, jedan deo obavezno prećutite, a i ono što ispričate dobro umotate u celofan.

Uvek imate osećaj da vas niko ne razume, a to opravdavate činjenicom da ste zreliji od svojih vršnjakinja i da one jednostavno neke stvari ne kapiraju jer ih same nisu prošle.
Uvek pronalazite izgovore za njegovo glupo ponašanje, čak i kad je neoprostivo. Sve racionalizujete i u stanju ste da pronađete logično objašnjenje čak i za to ako, na primer, spava s drugom devojkom.

U startu ćete otkačiti svakog tipa koji ima apsolutno sve vrline, čak ako među vama postoji hemija jer nema „ono nešto“. Vi, zapravo, ne tražite hemiju, nego nuklearnu eksploziju.

Kako izaći iz začarnog kruga?

OSVESTITE PROBLEM

Sve dok se sami ne osvestite da je vaš modus operandi pogrešan, nećete moći da napravite ni korak dalje. To je loša vest. Dobra je ta da, jednom kada napravite prvi korak, svi ostali će ići sami od sebe. Baš kao dete koje uči da hoda i trudi se da se osloni na noge, a jednom kada uspe, nogice same koračaju napred.

Prekinite loš niz

Ako sa sledećim frajerom samo nanjušite da ponavljate početničku grešku, srežite to u korenu. Možda će biti bolno, možda ćete imati osećaj da će vam srce pući, ali ćete barem sprečiti da se bolest raširi po celom telu. I, ne manje važno, verujte svojoj intuiciji. Čak i ako on ne pokazuje klasične simptome, ako vam se upali crvena lampica za opasnost, znači da ne zvoni za uzbunu bez razloga.

Pružite šansu

Prijateljica vam predlaže sastanak naslepo sa prijateljem svog muža koga znate iz viđenja i ni po čemu nije vaš tip. Ne odustajte odmah, to što on nije prototip vašeg idealnog frajera u ovom slučaju mu samo ide u prilog. Jednom kada počnete da dajete šansu drugima (i drugačijima), bićete iznenađeni koliko dobrih frajera ima oko vas, koje ranije niste primećivali.

Ako padnete, ustanite!

Niko od vas ne očekuje da se promenite preko noći, niti je to potrebno. Normalno je da će vas još neko (ruku na srce, možda i duže) vreme privlačiti isti tipovi zbog kojih ste već isplakali more suza, a normalno je i to da ćete ponekad i posrnuti. Ali, ovaj put ćete na vreme prepoznati iste greške i prekinuti farsu pre nego što se pretvori u pravu tragediju.
Klikni
Podeli Podeli na Facebook-u
0
Podeli
Podeli
Ne propustite
Inicijalizacija u toku...
Ostavi komentar (0)
Popularno
Rezultati pretrage
Uloguj se
Ili
Email
Lozinka
Zaboravili ste lozinku?
Email