None

Ona usvaja bebe koje niko drugi ne želi a razlog za to će vas duboko dirnuti... Evo i zašto

Podeli
Društvo
Marko M.
Društvo
Jan 31, 2016

Svako od nas treba da teži da pomogne drugima, jer je jedino prirodno za nas kao ljude da pomognemo drugom ljudskom biću. Ova žena radi to na jedan neverovatan i poseban način, koji se danas retko sreće.

Kori Salčert, majka osmoro biološke dece, naziva svoju kuću - kućom nade, jer su ona i njen muž 2002. godine počeli da usvajaju bebe koje imaju neizlečive bolesti poslednjeg stadijuma ili bolesti zbog kojih im nije ostalo još mnogo vremena da žive

Kori Salčert, majka osmoro biološke dece, naziva svoju kuću - kućom nade, jer su ona i njen muž 2002. godine počeli da usvajaju bebe koje imaju neizlečive bolesti poslednjeg stadijuma ili bolesti zbog kojih im nije ostalo još mnogo vremena da žive
"Sve je počelo kada je moja mlađa sestra dobila meningitis. Zbog visokih temperatura i jakih groznica njen mozak je bio oštećen i ne samo što je bila fizički nepokretna, već je bolest uticala i na njenu mentalnu stranu, čineći je kompletno hendikepiranom. Otišla je da živi u dom za decu sa takvim bolestima. Sa 11 godina je slučajno otključala vrata i otišla do bazena, gde je upala u vodu i udavila se. Bila je potpuno sama, pitajući se šta se događa, bez ikoga u blizini da joj pomogne. Čitavog života sam se pitala gde je Bog bio tada, da pomogne mojoj sestri."

"Kada sam bila već odrasla, čula sam reči pesme: "Može biti neispunjeno, može biti nepovratno, ali sve rasparčano što dođe ispred Boga neće ostati neiskupljeno." Ovo je promenilo moje mišljenje i moje molitve. Stala sam pred Bogom i rekla: " Evo, iskupi ovo!" I jeste, na način na koji nisam mogla da pojmim."

"Godinama sam radila kao medicinska sestra i bila u kontaktu sa svakakvom vrstom pacijenata, ali je briga od deci i majkama koje su se nedavno porodile bila moja omiljena oblast. Mislila sam da će me brzo proći rad sa decom i briga o bebama, ali nije. Kada sam shvatila da postoji toliko mnogo žena, više nego što sam mogla da zamislim, koje dolaze i odlaze u bolu i praznih ruku, jer je njihovo novorođenče umrlo na porođaju ili u utrobi."

"Osetila sam potrebu da pomognem tim ženama. Kako većina sestara ne želi da radi sa takvom decom, odlučila sam da im pomognem, pružajući ima pomoć kada im je potrebna. Kasnije sam osnovala organizaciju "Nadu posle gubitka". To je organizacija koja pomaže porodicama koje su izgubile svoje bebe. Onda, pre oko pet godina, imala sam značajnih problema sa zdravljem - borila sam se sa nekoliko autoimnunih bolesti, i imala nekoliko operacija da bi moji organi za varenje mogli da funkcionišu pravilno. Ponovo sam Boga pitala: "Kako ćes za ovo da se iskupiš?" Onda smo u avgustu 2012 primili poziv i upitali su nas da li bismo mogli da prihvatimo bebu staru svega dve nedelje, bez imena, za koju nije imao ko da se stara."

"Stanje bebe je bilo veoma loše - rođena je bez leve ili desne moždane hemisfere, bez mogućnosti da čuje ili vidi bilo šta, reagujući samo na bol. Bez obzira na to, uzeli smo Emalin pod svoje i dali joj neprocenjivi dar da ima porodicu. Mogla je da umre u bolnici, sama, sa pumpicom u ustima, ali smo joj pružili dom i priliku da živi i to je ona i radila - živela!"
Klikni
Podeli Podeli na Facebook-u
0
Podeli
Podeli
Ne propustite
Inicijalizacija u toku...
Ostavi komentar (0)
Popularno
Rezultati pretrage
Uloguj se
Ili
Email
Lozinka
Zaboravili ste lozinku?
Email