None

DA LI SU LJUDI PO PRIRODI ZLI? Miligramov eksperiment daje odgovor na to pitanje

Podeli
Društvo
Sashka M.
Društvo
Oct 28, 2015

Jeste li čuli za Milgramov klasični eksperiment o poslušnosti i autoritetu?

Svako ko je slušao bilo kakva predavanja o psihologiji, verovatno zna za čuvenu studiju iz 1963. u kojoj su učesnici imali zadatak da daju bolne strujne šokove nedužnim ljudima.

Eksperiment koji je sproveo psiholog sa Jejla Stenli Milgram otkrio je da bi većina ljudi sledila naređenja i praktično izvršila egzekuciju druge osobe, čak i kad smatra da je to što radi pogrešno.

Milgramovo uznemirujuće otkriće često se uzima za primer kako obične ljude beskrupulozni lideri poput Hitlera mogu ubediti da počine razne zločine.

Međutim, novo istraživanje stavlja zaključak čuvenog psihologa pod znak pitanja. Da li su ljudi zaista spremni na takva zla? Da li je u našoj prirodi da se pokoravamo autoritetu, čak i ako to znači nanošenje bola drugima?

Milgramova studija ostavila je mnoga pitanja bez odgovora. Međutim, naučnici do sada nisu mogli da ponove njegove rezultate iz prostog razloga što su etički standardi sprovođenja takvih eksperimenata značajno pooštreni.

Međutim, tim australijskih i škotskih psihologa našao je način da prevaziđe takve prepreke koristeći tehniku nazvanu imerzivni digitalni realizam i ponovo sprovede Milgramov eksperiment.

Milgramova studija

Milgram je rekao učesnicima studije, grupi zdravih muškaraca u Konektikatu, da učestvuju u istraživanju o efektima kazne na učenje. Ispitanici su dobili ulogu “učitelja” i imali zadatak da daju strujne šokove drugom muškarcu, “učeniku”, svaki puta kada pogreši. “Učenik” je sedeo iza zavese i “učitelj” nije mogao da ga vidi. Voltaža strujnih udara se povećavala sa svakim pogrešnim odgovorom.

Naravno, “učenik” je bio glumac kog je angažovao istraživački tim, što “učitelj” nije znao, kao i da zapravo ne dobija strujne udare.

Rezultati su zapanjili Milgrama. Čak i kad je “učenik” vrištao od tobožnjeg bola i histerično tražio da ga puste napolje, 65 odsto učesnika nastavilo je da podiže voltažu, dok na posletku nije dalo i maksimalni udar od 450 volti, koji bi u slučaju da je bila reč o pravoj struji, sigurno ubio nesrećnog “učenika”.

Milgram je zaključio da je u ljudskoj prirodi da slepo sledi naređenja, čak i kad to znači da treba izvesti neslućena zverstva.

“Kako će čovek reagovati ne zavisi toliko od njegovog karaktera, nego situacije u kojoj se nalazi”, rekao je on tada.

Ponavljanje eksperimenta

U novoj studiji 14 glumaca dobili su različite uloge u ponovnoj postavci Milgramovog eksperimenta. Nakon testova, upitani su da li se identifikuju sa osobom koja sprovodi eksperiment ili “učenikom”.

Rezultati su odgovarali Milgramovim otkrićima – većina glumaca bila je spremna da sprovede bolne strujne udare, naročito ako su se identifikovali sa osobom koja sprovodi eksperiment. Međutim, kada je vođa studije pokušao da ih primora da pritisnu dugme i pošalju strujni udar, većina je odbila.

To sugeriše da je poslušnost stvar izbora.

“Što se učesnik više identifikovao sa osobom koja sprovodi eksperiment i njegovim naučnim ciljevima, to je bio spremniji da ga posluša”, kaže Aleks Haslam, psiholog Univerziteta u Kvinslendu i jedan od autora nove studije.

“S druge strane, što su se ljudi više identifikovali sa učenikom, odnosno žrtvom, to su bili spremniji da se odupru pritiscima”.

Šta to znači?

Da li je Milgram bio u pravu? Da li smo samo stvorenja koja slede autoritet bez pogovora, čak i kad to znači da ćemo nekoga povrediti?

Ne mora da znači. Iako su eksperimenti dali slične rezultate, istraživači kažu da su došli do sasvim drugačijeg objašnjenja za reakcije ispitanika.

“Milgramovi rezultati tumačeni su kao posledica toga što su ljudi prirodno skloni tome da prate naređenja”, kaže Haslam. “Međutim, to nije slučaj. Da li će poslušati autoritet, ili će mu se odupreti je stvar izbora zasnovanog na verovanju u svrhu njihovog delovanja”.

Haslam objašnjava da umesto slepog praćenja naređenja, većina ljudi zapravo sluša nadređene zato što može da se identifikuje sa određenim liderom ili njegovim ciljem, što im daje opravdanje da “pritisnu dugme”. To dakle čini svesno i namerno.

“Ljudi su spremni da naškode drugima kada su ubeđeni da to čine zbog višeg cilja”, dodaje jedan od autora Stiven Dejvid Rajher, psiholog Sent Endrjuz univerziteta u Škotskoj.

“Stvarni problem nije to da li su ljudi svesni da čine zlo. Problem je što misle da čine dobro”.
Klikni
Podeli Podeli na Facebook-u
0
Podeli
Podeli
Ne propustite
Inicijalizacija u toku...
Ostavi komentar (0)
Popularno
Rezultati pretrage
Uloguj se
Ili
Email
Lozinka
Zaboravili ste lozinku?
Email